Привредни ресурси


Подручје општине Прокупље простире се на површини од 75.896 ха. Од ове површине пољопривредно земљиште заузима 45.083 ха или 60%, шума 26.895 ха или 35% и неплодно земљиште 3.918 ха или 5%. (графикон 1.)
Од површине пољопривредног земљишта 45.083 ха, обрадиве површине су 81,6 % или 36.79 ха.(Графикон 2.) Ова обрадива површина земљишта у општини подељена је на 210.000 парцела што значи да је 1ха обрадиве површине подељен на 4,3 парцеле. Овако уситњени поседи додатно угрожавају експлоатацију земљишта као и његову еколошку заштиту.


Поменуте површине земљишта су 98% у приватној својини, а остатак је у државној својини. Приватном својином земљишта газдује око 16.585 домаћинстава  што по једном домаћинству износи око 2,8 ха земље. Домаћинства су насељена у 107 насеља.
Земљиште је са веома разноврсним педолошким карактеристикама. Геолошка подлога је основ за остваривање одређеног типа земљишта, а такође значајан утицај имају рељеф и клима. На основу тога издвајамо следеће типове земљишта: гајњача 35%, гајњача у оподзољавању 19.6%, гајњача скелетоидна 14.6%, смоница 11.6%, делувијални наноси 4.9%, алувијални наноси 3.3% рендзине, сирозем и др 10%.
Изузетно богат водни потенцијал – сагледан преко термо минералних подземних и текућих вода, као и вештачке бране са одређеним капацитетом воде (брана Бресница, брана на Растовничкој реци и бунари на локацији званој Хисар).
Шумско богатство је изузетно важан природни ресурс и квалитетно пољопривредно земљиште које представља важан потенцијал, поготово при планирању и развијању пољопривредних грана.
Простор територије општине Прокупље је посебно богат биљним и животињским светом који прати климатске прилике овог подручја.

Резерве неметала и минерала на подручју општине Прокупље су истражене или констатоване: фелдспати, доломити, кварц, глине, лискуни, графити, а у нешто мањој мери мрки угаљ и магнетит. Велике резерве фелдспата, односно пегматита од кога се он добија, налазе се јужно и западно од Прокупља, на простору од око 300 км2. Доломити код Прокупља налазе се на локацији Бериље. Својевремено је на овој локацији вршена интензивна експлоатација пре свега у градјевинске сврхе, иако постоји могућност примене ових доломита у индустрији магнезитских опека, обзиром на знатну магнезитску компоненту. Глине су у реону Прокупља интензивније истраживане близу села Мала Плана због обезбедјивања сировина за цигларску индустрију и том приликом су утврдјене веће количине квалитетних глина. Графити су утврдјени на локацији Лукомирске ливаде (10 км од Прокупља), али истражни радови нису спроведени до краја.

Шуме

На подручју општине Прокупље шуме се простиру на 32.502 ха што у односу на укупну површину подручја општине (75.904 ха) износи 42,82% шумовитости. Шумовитост Републике Србије износи 27,50%, те је према томе шумовитост општине Прокупље далеко изнад шумовитости Републике.
Власничка структура шума: државне шуме 20168 ха или 62%, друштвене шуме 276 ха или 1% и приватне шуме 12058 ха или 37%.
Државне шуме су уређене у оквиру пет газдинских јединица и истима се газдује на основу посебних основа Закона о шумама са важношћу од 10 година. Друштвене шуме су уређене само код Компаније ’’Хиссар’’ док остале шуме нису уређене. За приватне шуме није донет Програм газдовања, већ се истима газдује на основу привременог годишњег плана газдовања тим шумама. Приватне шуме су распоређене на 27025 катастарских парцела у 97 катастарских општина, тако да просечна величина једне парцеле износи 0,38 ха, што говори о великој уситњености приватних шума.
Дрвна залиха у шумама: - укупна просечна дрвна маса по једном хектару износи 115 метара кубних, од чега у државним шумама 149 м3, у друштвеним шумама 79 м3 и у приватним шумама 76 м3/ ха. Највећа просечна дрвна маса налази се у високим државним шумама.
Остали шумски природни ресурси, као производ шумског еко система (лековито биље, шумски плодови, гљиве, ловна дивљач, пашњачке површине и др.) не користе се у довољној мери и рационално. Најчешће се врши сакупљање гљива, док се остали производи веома слабо користе. Шумска паша је слабо заступљена због великог смањења сточног фонда и миграције сеоског становништва из брдско-планинског подручја.